U pozorištu, kao i u životu, o kvalitetu svog rada možeš da saznaš mnogo po reakciji onih koji te okružuju.
Da li se za tvoje nastupe traži karta više? Ili tvoj rad prolazi nezapaženo?
Znaš da si na dobrom putu i da sve ide kako treba onda kada ljudi sami počnu da traže baš tebe. Posle balerina, jedan po jedan, kod mene su počeli da dolaze i prepuštaju mi se i solisti, kojima je scenska šminka predstavljala važan ritual pred predstavu. Ovo mi je laskalo sa jedne strane, a sa druge dalo priliku da shvatim da sada definitivno postoji nešto što radim dobro i drugačije od drugih.
Prvo pravilo: Ne bukiraj duplo
Iako mi se sviđalo to što su ljudi prepoznali moj trud i viziju, ubrzo je stigao i trenutak kada nisam mogla da postignem da našminkam sve one koje su htele da se pripreme baš kod mene. Običaj u pozorištu je bio da se na posao dolazi tri sata pred početak predstave, kako bismo stigle da završimo sve šminkerske pripreme. Sve češće, po dolasku me je sačekivao formiran red balerina i glumica.
’’E, ja sam prva, zapljunula sam se još pre 15 min!’’
’’… ja sam posle nje!’’
Posle deset ovakvih izjava, shvatila sam da nema šanse da upamtim sve. Zato su devojke počele da se dogovaraju kada će se koja šminkati, a svaki put po dolasku na posao sačekivao bi me neki samoustanovljeni red od oko 20 devojaka koje su znale tačno pre i posle koga je njihov ’termin’ za šminkanje.
Radi iza kulisa
Moje koleginice su bile normalne, super žene koje su oberučke prihvatile rasterećenje koje je došlo sa prebacivanjem velikog broja igrača kod mene. Bila sam najmlađa i negde se očekivalo da budem ta koja će najviše raditi. Bila sam nova, bila sam osveženje i nije bilo razloga za ljutnju.
Radila sam vredno i u korist tima i zauzvrat sam dobila punu podršku.
U početku je bilo je i onih kojima nije bilo drago zbog moje nagle traženosti, ali ih to nije dugo držalo. Vremenom se sve uskladilo i počele smo da se nadopunjujemo, pa iako je u početku to što sam radila stvari drugačije umelo da bode oči, kasnije se na to potpuno zaboravilo. Posla oko šminkanja je bilo i previše, svi smo radili sve i svako se radovao ako u ekipi postoji neko ko je voljan da ga odmeni.
Živi i van scene
Nije prošlo ni godinu dana od kada sam krenula u pozorištu, a već sam počela da obavljam usluge šminkanja i privatno.
Kada si na početku, dodatna zarada je uvek dobro došla.
Meni je bila potrebna da bih platila časove slikanja koji su bili nenormalno skupi i koštali su kao pola moje tadašnje plate. Osim toga, kroz dodatni posao sam imala priliku da otkrijem više i kada je u pitanju korektivna šminka, a ne samo scenska. Napredovala sam puno i brzo i ubrzo sam naučila dovoljno da bih mogla da napravim svoju ličnu kolekciju šminke sa kojom sam profesionalno radila.
Prosto je nemoguće napraviti galeriju sa fotografijama devojaka koje sam našminkala za sve ove godine 🙂
Ne zaboravi na predah između dva čina
Bio je to period kada se jednostavno nisam zaustavljala, ali bile su to i godine kada to sve može da se lakše izdrži. Bilo mi je naporno, ali tada… Tada sam mogla i da izađem sa drugaricama i ostanem u gradu do 3, 4 ili 5 ujutru i da nastavim da šminkam već od 7, najnormalnije. Mogla sam i da već od 2 ili 4 odem u pozorište i nastavim da šminkam do 10 uveče.
Bilo mi je naporno, ali kada si jako motivisan sve se nekako iznese.
Moj raspored za šminkanje je bio toliko gust da je često znalo da se desi i čak i da moram da pozovem taksi za razdaljine od samo 10 minuta hoda i u kolima pojedem poneku čokoladicu kako bih preživela dok ne stignem do prve prave hrane. Da tako odem da radim, a onda nastavim u pozorište gde me čeka 15 devojaka u redu. Postizala sam sve, ali…
Odaberi svoj tempo
Ne mogu da lažem. Bilo je mnogo trenutaka kada mi je bilo žao što uvek baš ja moram da budem prva koja kreće kući iz izlaska. Tada većina mog društva nije radilo, a pogotovo nisu i izlazili i radili ranom zorom i vikendom.
Profesionalna šminka se jako dinamično menja i zahteva punu posvećenost i pažnju.
Posle 5, 6 godina prebrzog tempa, shvatila sam da više ne mogu i da moram da odlučim da li sam spremna da se potpuno posvetim poslu profesionalnog šminkera. U međuvremenu se šminka dinamično menjala i razvijala, pojavljivalo se mnogo dodataka i novih proizvoda i za pojedinačno šminkanje postalo je potrebno mnogo više od dotadašnjih 30 minuta.
Neka te vodi strast
Lako je odlučiti se kada znaš tačno šta hoćeš. Ali, kako da znaš da je to-to? Zapravo je jednostavno. Znaš ako te fascinira i ako ti je sve u vezi sa ovom temom šminkanja interesantno. Znaš ako te nimalo ne zamara da stalno istražuješ, eksperimentišeš i učiš dalje.
Ako osetiš da te stalno uvlači sve dalje i dublje i da ti ništa ne pada teško.. znaš da je to-to.
Za mene, pozorište i sve u vezi sa scenskom šminkom je bilo čista magija i pomoglo mi je da definitivno odredim svoj pravac. Za vas… pratite svoj tempo i svoj osećaj. Osećaj je nepogrešiv.
Fotografija iz davne 2011. godine 🙂
U nekom od sledećih tekstova pisaću vam još o svom šminkerskom iskustvu u pozorištu.
Do tada, pišite vi meni. Kao i uvek – tu sam za sve komentare i pitanja.
